Међу разним кожним болестима које могу утицати на псе, једна од најзабрињавајућих – и најчешћих – је саркоптична шуга, позната и као шуга. Ова патологија је узрокована присуством гриња унутар коже инфицираног, под називом Сарцоптес сцабиеи , која изазива јак свраб код оболелих животиња. Такође, то је болест која се лако преноси са једног штенета на друго и чак може да утиче на људе. Да би вам помогао да разумете нешто више о саркоптицној шуги код паса, Павс да Цаса је интервјуисао ветеринарку на клиници за меке псе и мачке, Натхалиа Гоувеа. Само погледајте шта је рекла о овој теми у наставку!

Шта је саркоптична шуга и како се манифестује код паса?

Наталиа Гоувеа: Манге сарцоптица је узрокована гриња која погађа псе, мачке, глодаре, коње, па чак и људе. Облик заразе настаје директним контактом са средствима за хигијену, постељином, предметима заражених животиња или директним контактом са зараженом животињом. Дакле, то је болест која прелази са једне животиње на другу и са животиње на човека. Код паса, саркоптична шуга се манифестује лезијама коже и интензивним сврабом. Поред тога, могу се појавити и коре око ових лезија и губитак крзна у пределу пазуха, близу њушке и на врху ува.

Која је разлика од шуге?саркоптична шуга за демодектичну и отодектичну шугу?

НГ: Разлика између ових патологија је у томе што је саркоптична шуга изузетно заразна, јер може прећи са једне животиње на другу, па чак и на човека. Демодекоза - која се назива и црна шуга - није заразна. У ствари, свака животиња има ову врсту гриња (Демодек цанис) на кожи, али у неким случајевима може доћи до њене пролиферације због недостатка заштите у кожној баријери. Ово је недостатак који се често преноси са мајке на дете током дојења, чинећи штене рањивијим на ову болест и омогућавајући овој грињи да претерано расте у кожи животиње. Отодектична шуга се, с друге стране, такође преноси са једног пса на другог и обично погађа уши паса. Међутим, вреди напоменути да, у неким случајевима, ова врста шуга такође може да напусти канал и да утиче на друга подручја где животиња сврби. Разлика је у томе што, за разлику од саркоптичне шуге, не утиче на људе.

Који су главни симптоми саркоптичне шуге код паса?

НГ: Губитак косе, лезије коже, помало непријатан мирис, екстремни свраб, црвенило. Али најважнији је пруритус, јер је то шуга која јако сврби, посебно у пределу њушке и остатка лица, која изазива лезије са достакрасте.

Како се саркоптична шуга преноси код паса?

НГ : Саркоптична шуга је веома заразна и може утицати на многе животиње различитих врста, укључујући људе. Контаминација је директним контактом са зараженим животињама или предметима. Стога је потребно посветити пажњу посудама за храну и воду, креветима, хигијенским потрепштинама и местима где животиња има приступ. У случају директне заразе, заражена животиња може лако пренети болест на другог пса или на старатеље и ветеринаре.

Како се саркоптична шуга може спречити код паса?

НГ: Данас на тржишту за кућне љубимце постоје неке таблете које контролишу саркоптичне шуге и мислим да је то један од најлакших начина да се то спречи. Они имају функцију да спроводе лечење и помажу у превенцији болести, јер ако животиња добије ову врсту шуге, она ће бити аутоматски контролисана. Међутим, у озбиљнијим случајевима саркоптичне шуге - код паса који већ имају лезије на напреднијем нивоу -, пилула може чак помоћи, али ће такође бити неопходне купке и друге мере да се контаминација оконча што је пре могуће. Један савет је да је животиња са дијагнозом саркоптичне шуге изолована.

Како спречити преношење саркоптичне шуге на људе?

НГ: Најбољи начин даспречавање људи да се заразе овом болешћу води рачуна о поступању са животињама луталицама које су подложније овој врсти шуга. Дакле, ако спасите пса луталицу, идеално је да удвостручите пажњу и ухватите ове животиње рукавицом. Такође, ако приметите да се штене много чеше и пати од повреда коже, обавезно га одведите ветеринару. Најважније је, по мом мишљењу, одржавати хигијену и основну негу вашег љубимца.

Како се дијагностикује саркоптична шуга? Да ли се болест може лечити?

НГ: Дијагноза шуга се поставља прегледом стругања коже, који потом иде на детаљну анализу у лабораторију. Кроз микроскоп, професионалци су у могућности да посматрају да ли су јаја и гриња присутни на кожи животиње или не. Након тога, ветеринар може да почне са лечењем, које се обично спроводи уз преписивање одређених лекова и купки (антисептика) за уклањање гриња и евентуалних јајашаца у региону. То је третман који је обично прилично ефикасан.