Ако сте приметили да ваша мачка има потешкоћа да хода на задњим ногама, важно је да будете свесни. Када мачка вуче задње ноге, то може изгледати као уобичајена ситуација која не представља опасност по здравље мачке, али истина је да је ово врста парализе код мачака која може, да, бити прилично штетна за вашу мачку. Да би боље разумели о чему се ради у овом стању, који су ризици, симптоми и најприкладнији третман, Шапе куће је интервјуисао ветеринарку Ерику Бафу, специјализовану за медицину за мачке. Погледајте објашњења стручњака у наставку!

Шапе куће: шта је то и који су ризици од изненадне парализе задњег краја код мачака?

Ерица Баффа: Изненадна парализа је стање или ситуација непокретности, која може бити делимична или потпуна, привремено или трајно нарушавајући моторичку функцију мачјег пацијента и која у тежим случајевима доводи живот животиње у опасност – у зависности, пре свега, од могућих узрока. које су разноврсне. Стање може бити узроковано тромбоемболијом секундарном хипертрофичном кардиомиопатијом, медуларним лимфомима (који могу, али не морају бити изазвани вирусом ФеЛВ), па чак и траумом кичме са повредама кичмене мождине.

Ова врста парализе код мачака може довести до разних органских дисфункција када су различите инервације угрожене, јер некемачке можда више неће моћи саме да уринирају, јер им је потребан неко да им помогне са декомпресијом бешике. Овај фактор задржавања урина доводи до могућности уринарне инфекције која погоршава стање пацијента. Друге мачке могу имати огреботине и чиреве на кожи услед директног трења или контакта са земљом, ау неким околностима може доћи до некрозе коже када постоји оштећење циркулације. Може доћи и до атрофије мишића.

Иако постоје нека од ових ограничења која могу настати истовремено или самостално, неке мачке са парализом могу се добро прилагодити променама ако узрок није прогресиван и постоји могућност доброг преживљавања.

Да ли је мачка која тешко хода на задњим ногама увек знак изненадне парализе?

Е.Б: Као што име каже, изненадна парализа може да се деси изненада. Већину времена треба да будемо свесни најозбиљнијих могућности изненадне парализе, као што је тромбоемболија аорте која је последица хипертрофичне кардиомиопатије. Други узрок би био медуларни лимфом, посебно код мачака позитивних на ФеЛВ. Неке мачке могу, на пример, имати неуралну компресију која их чини да ограниче своје покрете и престану да ходају спорије, а не изненада. Ови пацијенти ће показати суптилније знакове, који често могу остати непримећени међу туторима,док други могу имати трауму у пределу кичме и престати да ходају.

Који други симптоми се могу приметити код мачке са парализом задње ноге?

Е. Б: Симптоми зависе од основног узрока. Када је узрок аортне тромбоемболије секундарне хипертрофичне кардиомиопатије, на пример, најчешћи симптоми су гласна вокализација услед интензивног оштрог бола, праћена повраћањем, убрзаним дисањем, отежаним дисањем, кашљем, губитком апетита и несвестицом. Ове мачке обично развијају парализу задњих ногу, губитак феморалног тонуса и смањење температуре у задњим удовима због тромбоемболије која угрожава целокупну циркулацију крви. Може доћи до синкопе или изненадне смрти животиње. Ако је узрок повреда кичме, може доћи до осетљивости.

Да ли постоји третман за мачку која пати од изненадне парализе задњег дела?

Е. Б: Постоји третман и он варира у зависности од главног узрока. Лечење тромбоемболије је васкуларна хирургија одмах након догађаја - обично када се постави дијагноза, хируршки захват се изводи у року од 6 сати од догађаја и постоји шанса да ће пацијент поново проходати. Дијагноза се у овом случају обично поставља на основу клиничке анализе животиње и проналажења тромба, који се често можевиди се ултразвуком. Подсећајући да треба урадити ехокардиограм да би се проценило да ли има више тромба или не. Могу се давати и лекови који спречавају стварање угрушака. Поред тога, подржани су лекови против болова.

Како се може спречити изненадна парализа задњег екстремитета?

Е.Б: Превенција је могућа обављањем онога што називамо превентивном медицином и прегледом мачјег пацијента. Мачку треба одвести ветеринару на рутински преглед, физички, клинички и лабораторијски преглед. Тестови снимања који могу проценити срчана стања, као што су ехокардиографија и електрокардиографија, су неопходни. Тестови имиџинга, као што су рендгенски снимци и ЦТ скенирање, као и тестови крви су такође важни. Када успемо да дијагностикујемо рано, могуће је правилно лечити и продужити живот пацијента, увек уз љубав и поштовање живота мачића.