Још једна болест у свету људи која има „верзију“ за кућне љубимце, мождани удар код паса можда није тако чест, али је једнако опасан. Уз различите могућности узрока, то се дешава када постоји нешто што спречава долазак крви у мозак животиње. Неуролошки знаци, као што су напади код паса, један су од главних симптома можданог удара, који треба одмах лечити како би се тежина последица лакше контролисала. Да бисмо разумели мало више о стању, разговарали смо са Габриелом Мора де Барросом, ветеринаром групе Вет Популар. Погледајте шта је објаснио!

Шапе куће: Шта узрокује мождани удар код пса?

Габриел Мора де Баррос: ЦВА (церебрални васкуларни акцидент), тренутно познат као АВЕ (енцефалични васкуларни акцидент), је врло често патолошко стање код људи. Код животиња се то такође може десити, мада је много ређе него код наше врсте. Васкуларни удес може бити узрокован неким ситуацијама које мењају профил дистрибуције крви у мозгу. У неком тренутку долази до прекида у снабдевању крвљу мозга (исхемични мождани удар) који може бити узрокован тромбом (велики угрушак који спречава пролазак крви кроз крвне судове) или пуцањем крвног суда. Ово узрокује цурење крви уунутар мозга и, следствено томе, услед руптуре крв не може да стигне тамо где би требало.

Већину времена, ово је повезано са срчаним проблемима (који стварају угрушке који завршавају у мозгу); примарни тумори мозга; миграција паразита (црва) у регион главе; угрушци од недавне операције; болести згрушавања (постоје неке животиње које се згрушају много више него што би требало); инфективне болести као што је ерлихиоза (чувена болест крпеља, у којој тромбоцити – одговорни за згрушавање – смањују циркулацију и нису у стању да делују на време када пукне крвни суд), између осталих.

ПЦ: Који су симптоми можданог удара код паса?

ГМБ: Животиње које имају мождани удар могу приказати различите клиничке слике. Конкретно, неуролошке промене – баш као и код људи – су најчешће, као што су: напади код паса, хемипарализа (када је само једна страна тела парализована), тешкоће у одржавању држања (животиња не може да стоји или не може да издржи глава, на пример), хипертермија (висока телесна температура која није праћена инфекцијом), тетрапарализа (парализована су четири уда и обе стране животиње), невољни покрети очију (ми то називамо нистагмус, када се очи померају непотребно и најчешћедео времена, веома брзо, остављајући животињу још више збуњеном), између осталог.

ПЦ: Шта наставник треба да уради када схвати да је животиња имати мождани удар?

ГМБ: Када власник схвати да животиња показује неуролошке знакове које раније није имао, мора одмах ту животињу ставити на удобно место. На тај начин, ако се грчи или покуша да устане и падне, биће заштићен и неће бити повређен. Тада се та животиња мора одмах одвести у најближу ветеринарску болницу. Што се пре постави дијагноза, то ће бити боље.

Прегледи који ће потврдити да је у питању мождани удар код пса су сликовни тестови, као што је компјутерска томографија, на пример. У ветеринарској медицини то се мора урадити под општом анестезијом, јер се животиње не могу померати током процеса. Из тог разлога често завршавамо „дијагностиковањем“ можданог удара са клиничким знацима, све док се томографија не уради у специјализованом центру.

ПЦ: Који су могући краткорочни и дугорочни нежељени ефекти можданог удара код пса?

ГМБ: Краткотрајни нежељени ефекти су неуролошки симптоми који указују на мождани удар код паса. Нажалост, несрећа може изазвати доживотне неповратне последице, чак и ако се животиња брзо лечи. Могу бити дрхтање, потешкоће са трептањем једног или оба ока, потешкоћегутати, отежано ходање итд. Постоје животиње које немају никакве последице и успевају да преокрену 100% клиничку ситуацију након супортивног лечења и хоспитализације.

ПЦ: Како функционише третман животиње након можданог удара код пса?

ГМБ: Лечење после можданог удара варира. Врста лекова за мождани удар код паса и терапије које се користе за опоравак зависиће од могућих последица које животиња има и какве је клиничке промене развила након можданог удара. На пример, животиње које имају последице напада могу имати изоловане или честе епизоде ​​напада и треба им континуирано давање лекова за контролу. Друге животиње могу имати само неколико поремећаја кретања за које није неопходно лечење лековима, већ физиотерапија, акупунктура и хидро-траке за трчање. Вреди напоменути да животиње које имају вишак килограма, јер имају запаљенији метаболички профил, чешће имају срчане проблеме или нови мождани удар, односно: веома је важно одржавати здравље љубимца и његову тежину током дана.

ПЦ: Постоји ли начин да се избегне ова врста стања код животиња?

ГМБ: Квалитет живота је оно што смањује шансе да животиња добије мождани удар. Гојазни или гојазни пси треба да изгубе тежину, они са хипертензијом треба да узимају лековеза контролу животиње са хроничним болестима морају увек да буду у пратњи својих ветеринара итд. Рутински преглед најмање сваких 6 месеци учиниће лекаре сумњичавим и схватити много времена пре него што животиња буде имала могућност да покаже неку хроничну болест и избегаваће је кад год је то могуће.