Тигрови и лавови су велике мачке које у почетку не личе на оно маче које живи код куће (иако постоје мачке које физички личе на јагуаре). Велики имају дивљи изглед и навике које се донекле разликују од љубазности домаћих мачака. Међутим, обе су део исте породице: Фелидае, која обухвата најмање 38 подврста широм света.

Дакле, чак и са разликама, они су и даље сисари, месождери и прстаци (који ходају на прстима ), као и природни предатори. Њих двоје такође деле неке физичке карактеристике, као што су пет предњих и четири задња прста, као и сличну њушку, реп и капут.

Такође се не може порећи да имају исте елегантне манире и упечатљив изглед који буди око.фасцинација многих људи. У овом чланку наводимо шта је заједничко мачкама, тигровима и лавовима, као и разлике између њих. Погледајте.

Анатомија велике мачке и домаће мачке је слична

За почетак, Фелидае су подељене у две потфамилије:

• Пантхеринае : лавови, тигрови, јагуари, између осталих већих и дивљих животиња;
• Мачке: група која окупља мање мачке, као што су рисови, оцелоти и домаће мачке.

И поред тога, њих двоје деле неке генетске карактеристике и, обе мачка која изгледа као јагуар,што се тиче самог јагуара, они имају оштар њух и слух, поред невероватне способности да виде у условима слабог осветљења. Флексибилна анатомија ових животиња такође се не разликује много. Обојица имају кратке и зашиљене уши, уцртане очи, крзно око тела, кратке ноге, између осталих детаља. Разноликост је такође део ове генетике: тренутно постоји 71 раса мачака коју признаје Међународно удружење мачака, шест подврста тигрова и 17 подврста лавова. Само велике мачке су у опасности од изумирања.

Документарни филм показује да велике мачке и домаће мачке играју исте игре

„А Алма дос Фелинос“ је документарац који је продуцирао Натионал Геограпхиц, у сарадњи са истраживачи Беверли и Дерек Жубер, који већ 35 година истражују животе великих мачака. Али овога пута, предмет проучавања био је мало другачији: на снимању су посматрали свакодневни живот и понашање Смокија, домаће мачје мачке, које се чини прилично другачије од оних на које су стручњаци навикли.

Закључак је био да маче које се узгајају у кући и дивље имају још много тога заједничког. Један од њих је начин игре: оба су фокусирана на одређени објекат и симулирају лов са том метом. Очигледно, кућне мачке су мање агресивне. Али хибридне мачке, потомцидивље, може означити више снаге.

Мачке и тигрови деле 95% исте ДНК, каже истраживање

Сигурно сте наишли на мачку која изгледа као тигар и питали се шта имају у заједнички. Па, очигледно су ближе него што мислимо. Научни часопис Натуре Цоммуницатионс објавио је 2013. године студију под називом „Геном тигра и компаративна анализа са геномима лавова и снежног леопарда“ која је анализирала генетику секвенце великих мачака.

Они су објединили геноме сибирског тигра са бенгалског тигра и упоредио их са онима афричког лава, белог лава и снежног леопарда. Затим су оба генома упоредили са геномима домаће мачке. Један од резултата је показао да тигрови и мачке имају 95,6% истог ДНК.

Велике мачке и мале мачке чисте се језиком

Изгледа да мачићи и велике мачке имају исте хигијенске навике и купање сопственим језиком је део рутине ових животиња. Грубе чекиње на језику мачака и великих мачака су ефикасне у чешљању и чишћењу густе длаке. Ово је такође начин да изгубе потенцијалне предаторе. Али како то? Па, када на капуту нема "трагова" околине, било да је у питању прашина или остаци хране,лакше је сакрити (зато се чешће „туширати” после јела). Чак и без очигледне опасности, домаће мачке и даље настављају ову праксу. Да не помињемо да воле чистоћу и посебно воле да се осећају чисто.

Једина разлика је у томе што, за разлику од мачића, тигрови и лавови обично не пате од длака. Истраживачи још увек покушавају да открију узроке овога.

Лавови и тигрови се такође забављају ефектима мачје траве

Веома је смешно гледати авантуре мачака испред чувене мачје траве ( или мачја трава). Занимљиво је да неке дивље мачке такође не могу да побегну од дејства ове ароматичне биљке – и то показује веома кул случај.

На Ноћ вештица 2022. године, тигрови и лавови које је спасило јужноафричко уточиште Анимал Дефендерс Интернатионал добили су забавно изненађење : бундеве пуне мачје траве! Ако им је поврће већ било пријатан поклон за уживање, моћ деловања ове биљке била је шлаг на торту. Почели су да се играју и преврћу, поред тога што су били супер опуштени одмах после толико игре. Сцене из тог тренутка су у наставку. Само погледајте.

Мачке и велике мачке (попут лавова и тигрова) имају исте ноћне навике, између осталих обичаја

Пролажење спавање даноноћно будно није искључиво за мачке мјешанке или мачке које изгледају као тигрови.У стварности, ово је пракса наслеђена од дивљих мачака, које користе таму да нападну плен. С друге стране, потребни су им дуги одмори током дана и обично спавају од 16 до 20 сати.

Још један заједнички детаљ су навике усамљености. Навикли су на независност и једва им је потребна подршка у лову. Тиме је ојачана и територијалистичка личност, карактеристична за мачке, које територију обележавају урином или оштрењем ноктију - канџе имају жлезде које ослобађају посебан мирис, показујући да је он тамо главни. Исто се дешава и са мирисом урина и фецеса. Укључујући и навику скривања отпада наслеђена је од тигрова и лавова, што служи као обележавање територије и такође да не оставља трагове.

Али то није све! Ако приметите, и данас се около „скривају” домаће мачке. Ово је још један обичај наслеђен од дивљака који се перципира у свакодневном животу, да се мачка крије испод намештаја, ћебади и унутар картонских кутија, као да је мачја рупа. Тако се осећају безбедно и још увек могу да ухвате жртву која није приметила њихово скровиште. Склоност високим местима је такође још једна дивља навика која служи као заштита, уточиште и широк поглед на околину.

Чак и сличне, мачке и велике мачке се разликују у неким аспектима

Еволуцијамачјег рода који је резултирао Фелис Цатус, додат контакту са човеком, изазвао је неколико мутација у геномима ове подврсте. Припитомљавање је један од главних разлога за то. На крају крајева, одатле су мачке постале добри сапутници и више љубазни према људима - аспекти који нису део понашања великих мачака. Али то нису једине разлике у понашању.

• Агресивност и дивље понашање домаћих мачака су мање изражени;
• И исхрана је другачија – велике мачке су и даље чисто месождери, док домаће животиње се хране храном и грицкалицама;
• Висина: док се мачке крећу од 25 до 30 цм, тигар достиже и до два метра;
• Пукање је искључиво за мачке. Лавови и тигрови немају исту способност да вибрирају ларинкс. С друге стране, домаће мачке не могу да режу;
• Велике мачке такође не „месе хлеб“. Овај начин показивања наклоности је јединствен за мачке и почиње још као маче.

Еволуција мачака објашњава сличност између њих и тигрова

Историја мачака још није сигурна, јер записи су веома оскудни. Али највећи познати предак мачака је Псеудаелурус, који је настао у Азији пре више од десет милиона година. Из ње су настајали нови жанрови. Прва је била Пантера, близулавови и тигрови. Били су велики и појавили су се пре десет милиона година, поред тога што су имали потпуно дивље обичаје. Затим је дошао мањи Пардофелис. Следећи је био Каракал, који је отишао на афрички континент, а за њим Леопардус - и све мањи и мањи.

Тада су се у Азији појавили рисови (познати рисови). Затим Пума и Ациноникс, који су се проширили на неколико континената (укључујући Јужну Америку), а затим Прионаилурус, који је остао у Азији 6,2 милиона година. Коначно, Фелис (најближи домаћим мачкама) појављује се заједно са Фелис Силвестрис, пре нешто више од три милиона година. Чак је и бенгалка, раса мачака која личи на јагуара, резултат укрштања домаћих и ових дивљих мачака. Са сваком еволуцијом, мачке су губиле величину, што је олакшало припитомљавање човека.

Припитомљавање мачака помогло је да се одвоје од великих мачака

Током десет милиона година еволуције мачака, неке од подврста мачака имале су контакт са нашим прецима, који су се већ хранили узгајањем житарица и јечма. Ова садња привукла је неколико глодара, који су природни плен мачака, које су почеле да насељавају ове просторе да их лове. Одатле је почео контакт са човеком, који је у замену нудио храну мачкама за лов на штеточине које загађују усев. Од тада суприпитомљена и ова култура се проширила широм света усвајањем мачака. Упркос томе, и даље постоје велике мачке широм света и расе дивљих мачака у Бразилу.