Гиардиа код паса или гиардиасис, као што је болест позната, је зооноза – то јест: може се пренети и на људе – узрокована протозоом који делује у крвотоку зараженог пса. Од заразе, гиардија изазива низ желучаних промена код животиње. Чак и ако има лек, псећи гиардиа може убити ако се не лечи правилно. Да бисмо разјаснили различите недоумице, као што су заразност, лечење и различити начини превенције болести, разговарали смо са ветеринаром Тхиагом Феликсом из Бразилије. Погледај!

Који су симптоми гиардије код паса?

Један од главних начина да сазнате шта је гиардија код паса и да идентификујете да ли је ваш пас заражен или не јесте посматрање симптома животиње. Пас са дијарејом који је био изложен на местима са лошим санитарним условима или је имао контакт са животињом која живи у оваквом окружењу може имати гиардијазу, али то није једини знак. „Главни симптоми гиардије су повраћање и апатија према храни (када пас не жели да једе), због чега животиња може да развије анорексију, губитак тежине и крваву дијареју са присуством слузи, па чак и ситних циста“, објаснио је Тијаго. Осим тога, пас са гиардијом може постати апатичан због слабости, имати губитак длаке, гасове и дехидрацију због повраћања и дијареје.

Гиардиа код паса: како се преноси?

Гиардиасис није вирусна болест, односно: не може се пренети само приближавањем болесне животиње здравој. Да би се заразио, здравом псу је потребан контакт, како објашњава професионалац: „Гиардиа има фекално-орални пренос. Животиња мора доћи у контакт са местом контаминираним изметом болесне животиње да би се заразила. Постоји и преношење путем дојења, када се штене инфицира дојењем”.

Шта је потребно за дијагностицирање гиардије код паса?

Иако је ђардијаза болест која се углавном преноси контактом са контаминираним фецесом, фекални преглед није главни начин да се потврди дијагноза болести, пошто прикупљени узорак можда не садржи честице гиардије. „Веома детаљан клинички преглед повезан са лабораторијским и серолошким тестовима, као што је ЕЛИСА, је неопходан да би се могла поставити дијагноза гиардијазе“, рекао је Тијаго.

Како функционише лечење гиардије код паса?

Гиардијаза код паса је болест која има веома непријатне симптоме која, ако се не контролише, може изазвати угинуће зараженог пса — посебно за оне који су још штенци, између три и шест месеци, фаза у којој болест је агресивнија. Упркос томе, Тијаго објашњава да сви они могу битилечених и излечених уз помоћ ветеринара: „Лечење гиардије се врши антибиотицима и траје од пет до седам дана. У неким озбиљнијим случајевима, где је животиња већ веома дехидрирана због дијареје и повраћања, потребно је заменити електролите током хоспитализације”.

Који су различити начини за превенцију ђардијазе код паса?

Како се гиардија преноси контактом између пса и фецеса контаминиране животиње, један од главних облика превенције је избегавање излагања пса на јавним местима, са другим животињама, где постоји сумња на гиардиа . Поред тога, Тијаго је дао неколико савета за повећање заштите свог пријатеља: „Превенција гиардије може да се уради помоћу средстава за уклањање глиста који се боре против протеобактерија и уз дезинфекцију животне средине – производом на бази бензалконијум хлорида”. Ово хемијско једињење се бори против гиардије директно у животној средини и може бити решење за спречавање ширења контаминације.

Да ли вакцина против гиардије спречава контаминацију животиње?

Један од главних начина превенције било које болести, вакцина за псе може се користити и у случају гиардије. Обично је номинована за псе који живе на местима где постоји већи ризик од контаминације болести, али можете разговарати са својим ветеринаром о имунизацији. „Имати имуни одговору животињи је најбољи облик заштите - и ту долази вакцина. То не спречава животињу да добије гиардију, али спречава њено ширење у животној средини и, последично, контаминацију других животиња”, рекао је Тијаго. Гиардиа је излечива, па чак и ако ваш пас добије ђардијазу вакцинацијом, може бити добро након правилног лечења.

Вакцина против псећег ђардијазе мора се применити на штенад од осам недеља старости. Животиња треба да прими другу дозу у интервалу од 21 до 28 дана, а након тога само годишњу имунизацију.