Међу разним неуролошким обољењима која могу утицати на псе, једно од најзабрињавајућих је псећи вестибуларни синдром. Болест, која је подељена у две категорије, утиче на вестибуларни систем животиње, што је неопходно за одржавање равнотеже и просторне оријентације вашег пријатеља. Због тога је важно знати како препознати симптоме ове патологије, главне узроке и како се лечити. Да бисмо разумели мало више о вестибуларном синдрому код паса, интервјуисали смо ветеринарског неуролога Магду Медеирос и професора физиологије на Федералном руралном универзитету у Рио де Жанеиру (УФРРЈ). Погледајте шта је објаснила о болести у наставку!

Шта је псећи вестибуларни синдром?

Магда Медеирос: Вестибуларна болест код паса је скуп клиничких знакова насталих повредом вестибуларни апарат, вестибулокохлеарни нерв или вестибуларна једра и њихове везе, које су структуре одговорне за кретање тела и одржавање равнотеже животиње. У том смислу, болест се може класификовати на три начина: централни вестибуларни синдром, периферни вестибуларни синдром или псећи идиопатски вестибуларни синдром. У првом, порекло болести је у централном нервном систему, где се налазе вестибуларна једра и њихове везе са различитим регионима мозга. У другом, болест почиње у периферном нервном систему, односно увестибуларног нерва или у унутрашњем уху животиње. Већ у трећем није могуће идентификовати узрок болести и симптоми се брзо развијају.

Како се развија вестибуларна болест код паса?

ММ: Синдром псећег вестибуларног поремећаја може бити узрокован низом разлога који се разликују у зависности од порекла болести. Када је у питању периферни вестибуларни синдром, на пример, отитис, траума унутрашњег уха, хипотиреоза, тумор уха или вестибуларни нерв су најчешћи узроци. С друге стране, узроци централног вестибуларног синдрома могу бити повезани са васкуларним незгодама, инфламаторним и инфективним процесима, трауматским повредама мозга и недостатком тиамина. У случају пасјег идиопатског вестибуларног синдрома, стање нема дефинисан узрок и обично је чешће код старијих паса.

Који су главни симптоми пасјег вестибуларног синдрома?

ММ : Најчешћи клинички знаци вестибуларног синдрома код паса су:

- нагињање главе;

- недостатак моторичке координације;

- губитак равнотеже;

- Страбизам;

- Нистагмус (нехотично кретање очију због којег се око може брзо померати с једне на другу страну, вертикално или хоризонтално или у круг;

- Изненадни падови ;

- Котрљање и кружење.

Симптоми се често јављају различито у зависности од узрокаболести. Вестибуларни синдром паса узрокован отитисом, на пример, представља слике нагињања главе, које може, али не мора да напредује до некоординације и падова животиње. Код пасјег идиопатског вестибуларног синдрома, симптоми су често исти, али акутнији. У случају вестибуларне болести код паса узроковане хипотиреозом, пас има тенденцију да показује знаке полако и прогресивно, у складу са еволуцијом болести.

Како да ли је дијагностикован пасји вестибуларни синдром?

ММ: Дијагноза вестибуларног синдрома паса поставља се проценом историје животиње. У овом случају се испитује могућност трауме, ниво симптома, присуство других клиничких знакова, старост животиње и употреба лекова. Физикални прегледи се раде да би се искључили други проблеми, као што су висок крвни притисак и бол, отоскопија (преглед уха) и неуролошки преглед. Неки комплементарни прегледи, као што је снимање звука бубне дупље и мозга, такође могу допринети исправној дијагнози стања. Поред тога, стручњак може захтевати и комплетну крвну слику животиње. У случају сумње на тумор, рендгенски снимак грудног коша и ултразвук абдомена су такође неопходни.

Вестибуларни синдром код паса: како га лечити?

ММ: Лечење вестибуларног синдрома код паса зависи од пореклаболести, па чак и здравствено стање животиње. Ако је узрок отитис, лечење се заснива на употреби антибиотика и антиинфламаторних средстава. У случајевима идиопатског вестибуларног синдрома, употреба антибиотика није индикована. У овом случају могу се препоручити неки лекови који се користе за лечење лабиринтитиса код људи, али још увек нема научних студија које би доказале њихову ефикасност. Због тога је важно да код сваког знака болести тутор консултује квалификованог ветеринара неуролога. У фази опоравка, ако постоји постојаност симптома или последица болести, физиотерапија и акупунктура могу помоћи у опоравку животиње.