Иако се пси у неким аспектима веома разликују од нас, крзнени, нажалост, могу да пате од неких болести које су веома сличне онима које нападају људе. Један од њих је псећи лупус, аутоимуна болест која оштећује здраве ћелије сопственог тела пса и његово здравље у целини. Наравно, ово постаје разлог за забринутост наставника, али најбољи начин да се носите са болешћу је разумевање. За ово смо разговарали са Наталијом Салгадо Сеоане Силва, ветеринарком Групо Вет Популар. Провери!

Лупус код паса је чешћи него код мачака

Према речима ветеринара, узрок болести још увек није познат. „Оно што се зна је да се добре ћелије уништавају услед реакција преосетљивости и запаљења у различитим деловима тела као што су кожа, срце, бубрези, плућа, зглобови и крв. Штавише, преовлађује код паса и ретко код мачака. Раса вашег крзненог пријатеља и даље чини велику разлику и може бити фактор ризика, као што нас подсећа Наталија. „Неке расе су предиспониране: пудлица, немачки овчар, сибирски хаски, чау чау, бигл, ирски сетер, шкотски овчар и староенглески овчар.

Упркос томе што је општа дефиниција, лупус није само један. „Постоје две врсте лупуса: васкуларни или дискоидни кожни еритематозус (ЛЕЦВ) и системски еритематозус (СЛЕ). ЛЕД је најбенигнији облик болести и може се активирати или погоршатипродужено излагање животиње сунчевом зрачењу“, каже Наталија. Симптоми могу бити веома општи, али их карактеришу ране. „Чешћи је код одраслих паса. Прве лезије су везикуле и пликови, углавном у пределима са мало длаке (њушка, уши, усне, јастучићи, итд.) који се обично појављују у летњим месецима, са ремисијом лезија зими, са рецидивом лети. Први знаци почињу депигментацијом и десквамацијом захваћеног подручја, напредују у чиреве, изазивајући крварење. Долази до губитка ткива и ожиљака, чак и деформисања неких пацијената“, објашњава ветеринарка.

Дијагноза псећег лупуса захтева посебне тестове

Како се псећи лупус манифестује веома различитим симптомима, дијагноза болести се не може дефинисати по примарној процени. „Симптоми, будући да су различити и чести код других патологија, нису специфични за дијагностиковање лупуса, па смо искључили имуно посредоване болести, алергије на уједе инсеката, неоплазме, између осталог. Захтевамо тестове као што су крвна слика, урин типа 1, тест на нуклеарна антитела, имунофлуоресценција или имунохистохемијски тест, биопсија коже, радиографија захваћених зглобова, артроцентеза, синовијална биопсија и бактеријска култура синовијалне течности“, каже Наталија.

Пошто је лупус код паса болест којадиректно напада имунолошки систем животиње, остаје много склонији болести и мора се добро пратити. „Животиња може да развије болести као што су затајење бубрега и нефротски синдром, бронхопнеумонија, сепса, крварење, секундарна пиодерма, анемија, реакције на лекове и компликације у желуцу“, каже ветеринар.

Уз лечење и контролу, пас може да има квалитет живота

„Нажалост, не постоји лек, али можемо контролисати симптоме и избећи компликације лупуса. Одговор на лечење зависиће од органа који су били захваћени, тежине и општег стања пацијента“, каже Наталија. Према њеним речима, антиинфламаторни лекови, имуносупресиви и витамински суплементи постаће део живота штенета. Поред тога, стероидни и нестероидни лекови могу бити укључени у листу лекова за кућне љубимце.

Међутим, чак и уз лечење, болест може напредовати. „Ако се случај погорша, животињу треба хоспитализовати. Одмор у случајевима полиартритиса је од суштинског значаја, као и рестриктивна дијета у случају проблема са бубрезима, на пример. Брига о хигијени у окружењу у коме живи љубимац је од суштинског значаја, поред тога што треба да будете веома љубазни према њему“, препоручује Наталија. Ветеринар коментарише и превенцију болести и важност стерилизације. „Пошто је аутоимуна болест, ради се превенцијапосебно у недопуштању размножавања ових паса, избегавању интензивног излагања сунцу и коришћењу крема за сунчање на најосетљивијим деловима тела и незаштићених длаком“, закључује он.