Коксофеморална дисплазија код паса је болест која утиче на кретање животиња. То се дешава када дође до одвајања између костију које формирају кук - зато се болест назива и дисплазија кука. У случају дисплазије кука код паса, бутна кост и карлица су у сталном трењу, што доводи до болова и проблема са покретљивошћу. Међу симптомима, најчешћи су пас који шепа на задњу ногу, уз болове и тешкоће у уобичајеним покретима у свакодневном животу, као што су седење, лежање и пењање на виша места.

Коксофеморална дисплазија код паса може бити лече операцијом за фиксирање главе фемура у ацетабулуму и/или лековима. Лекови против болова, као што је дипирон за псе, и антиинфламаторни лекови су обично најбољи. Осим тога, физиотерапија пса је одличан начин за ублажавање болова, побољшање покретљивости и повећање квалитета живота мале животиње. Болест обично настаје због фактора као што су генетика, лоша исхрана, седентарни начин живота и гојазност. Сваки пас може имати дисплазију кука, али болест је много чешћа код великих и џиновских паса. Желите да знате које су 10 раса које су највише предиспониране за развој дисплазије кука? Погледајте у наставку!

1) Златни ретривер: дисплазија кука код паса је уобичајено стање у овој послушној и популарној раси

Златни ретривер јеједна од најпопуларнијих раса паса у Бразилу и свету. Његова велика величина не спречава га да има добар суживот у затвореном простору. Међутим, величина пса златног ретривера чини га вероватније да пати од дисплазије кука. Приликом усвајања пса ове расе, важно је увек бити свестан његовог понашања. Сваки знак да пас има болове у леђима и храмље је разлог да га одведете ветеринару на процену. Пошто златни ретривер већ има предиспозицију за болест, сваки знак мора се схватити озбиљно.

2) Лабрадор: пас који шепа на задњу ногу је један од главних знакова дисплазије код паса расе

Попут златног ретривера, Лабрадор је такође велики пас са предиспозицијом за ову болест. Због велике величине, уобичајено је да код паса развије не само дисплазију кука, већ и дисплазију лактова и колена. Штене лабрадора је прилично енергично и узнемирено. Зато останите са нама за намештај у затвореном простору. Избегавајте да их постављате у просторе где би лабрадор могао да удари и, последично, да се повреди. На слици пса који шепа на задњу ногу, оно што се може видети као лака повреда након ударца у комад намештаја може значити нешто озбиљније за лабрадора.

3) Ротвајлер: дисплазија кука је велики проблем ове јаке расе паса

Ко види ротвајлера снажне и мишићаве грађе, не замишља да и он пати од проблема са костима и мишићима. Међутим, дисплазија кука код паса је прилично честа за ову расу. Пас Ротвајлер може тежити више од 60 кг, што узрокује да његове кости на крају трпе већи удар. Дакле, дисплазија кука код паса ове расе је врло честа. Као штене, ротвајлер мора бити под надзором ветеринара како би се спречило да се ово стање појави и омета његову локомоцију у будућности.

4) Немачки овчар: случајеви дисплазије кука код паса су чести код паса

Немачки овчар је још један велики пас са тенденцијом да пати од дисплазије. Упркос томе што сте један од паса који се најчешће користе за посао, чак и један од фаворита да се понаша као полицијски пас, морате бити пажљиви са кретањем кукова животиње. Немачки овчар је веома физички отпоран, али његова тежина може имати снажан утицај на кости. Стога, кад год видите пса са боловима у леђима или шепајући, немојте оклевати и однесите га на процену.

5) Енглески булдог: чак и код мале величине, дисплазија се може појавити као последица гојазности

Велики пси су они који највише пате од ово стање, али малишани нису имуни. Енглески булдог је пример велике расе.мали са предиспозицијом за дисплазију кука. Иако немају велику величину, љубимац има тенденцију да буде гојазан. Гојазност паса је један од главних узрока дисплазије кука код паса, јер мале кости енглеског булдога на крају трпе већи удар, јер нису идеалне величине да издрже сву ту тежину. Због тога је важно спречити гојазност паса како би се избегла и дисплазија кука.

6) Боксер: разлика у величини шапа предиспонира појаву дисплазије кукова код паса

Пас боксер је један од оних веома мишићавих паса који привлаче пажњу пролазника због његове атлетске грађе. Њихова велика величина је један од разлога њихове склоности да оболе од дисплазије кука код паса, али не и једини. Задње ноге боксера су обично ниже од предњих. Као последица тога, он на крају превише оптерећује своје задње шапе, што доводи до дисплазије на лицу места. Резултат је да пас чешће храмље на задњу ногу. Од малих ногу, Боксеру је потребна посебна брига о кретању.

7) Свети Бернард: пас са боловима у леђима може указивати на случајеве дисплазије у раси

Сент Бернард је један од оних паса који , упркос величини, никога не плаши због своје послушне личности. Веома крупна и мишићава, за очекивати је да дисплазијацокофеморалис код паса је уобичајен здравствени проблем у раси. Пас Саинт Бернард може бити тежак и до 80 кг, што знатно утиче на кости. Осим тога, пас има склоност ка гојазности, што додатно погодује појави дисплазије кука. Свети Бернард је једна од најлењих раса паса. Због тога може бити тешко приметити пса како храмље на задњу ногу на први поглед. Оно што се може видети као лењост у шетњи може заправо указивати на дисплазију која оставља љубимца у болу када се креће.

8) Немачка дога: тежина овог џиновског пса утиче на кости, изазивајући дисплазију

Ако велики пас већ пати од дисплазије кука код паса, замислите огромног пса! Немачка дога се сматра једном од највећих раса паса на свету и за то постоји разлог: може бити висока до 80 цм и тежити до 60 кг. Сва та величина, међутим, има своју цену. Штене немачке доге има тенденцију да пати од свих типичних проблема великог пса. Због тога је дисплазија кука код паса уобичајена у раси и веома је важно одржавати честе ветеринарске контроле.

9) Бернски планински пас: иако је веома атлетски и мишићав, дисплазија може утицати на његове кости

Бернски планински пас је класично сточарство пас оф тхехладније климе. Будући да може да достигне висину од 70 цм и тежи око 50 кг, пас има изузетно развијено тело. Мишићава и јака, раса бернских планинских паса воли вежбу и да остане активан. Међутим, чак и са овим карактеристикама, пас је и даље прилично тежак и може патити од дисплазије кука. Пошто је бернски планински пас веома велик, стање се често дијагностикује код паса ове расе, као и друге болести костију типичне за велике псе.

10) Напуљски мастиф: џиновској раси паса потребна је нега да би се избегла дисплазија кукова

Напуљски мастиф је веома стара и изненађујућа раса са вашом величином. То је џиновски пас који може достићи 75 цм и тежити до 70 кг. Дисплазија кука код паса напуљског мастифа је чест проблем због њихове величине. Раса често пати од моторичких потешкоћа које доводе до тога да пас има болове у леђима. Стога је брига о здрављу штенета напуљског мастифа од малих ногу најбољи начин да спречите озбиљније локомоторне проблеме у будућности.