Цисте код паса нису увек разлог за забринутост, неке се појављују као последица вакцине за псе, на пример. Ову малу врећу формирају течне супстанце и узрокована је неким неадекватним радом тела. Најчешћи су повезани са процесима коже. Поред вакцина, неке цисте код паса могу бити последица хематома који се лако лечи. У сваком случају, идеално је увек потражити помоћ ветеринара како би се идентификовала врста квржице код љубимца и како се лечити. Без лечења цисте, пас може патити од озбиљнијих, па чак и малигних стања. Издвајамо неке информације о најчешћим цистама, као ио узроцима и начину на који се свака од њих обично лечи.

Лојна циста код паса је квржица са лошим мирисом

Пси имају лојну жлезду која производи себум за контролу масноће коже. Проблем је када активност жлезда има већу производњу од нормалне. Ово узрокује неколико проблема, као што су лош мирис и масноћа. Штавише, ове жлезде такође могу бити зачепљене и генеришу лојне цисте код паса, које су бенигне квржице тврде конзистенције и до 6 цм у пречнику. Очигледно, ова величина је забрињавајућа и постоји тенденција да се само повећава.

Лечење лојних циста код паса је хируршко, коришћењем масти пре и после захвата. Превенција се врши помоћушампони за псе погодни за врсту крзна који помажу у контроли масноће.

Апокрина циста: пси могу имати једну или више квржица око тела

Порекло апокрине цисте код паса се не разликује много од лојне цисте. Апокрине жлезде такође имају функцију лучења масних материја из коже и, када је производња превелика, оне се зачепљују и формирају цисте. Они се карактеришу као бенигне, круте, поткожне масе и пас може имати само један или више ових чворова раштрканих по целом телу. Међутим, нису велике као лојне цисте и имају жућкасти или црвенкасти изглед течности, без много ризика. У случају „псеће апокрине цисте“, лечење је прилично једноставно. Обично се поквари сам од себе, а да не пређе на нешто озбиљније. Међутим, након распада, препоручује се чишћење излегања водом и физиолошким раствором док не зарасте како треба. Ова брига избегава могућу инфекцију.

Полицистична болест бубрега код паса се карактерише присуством циста унутар органа

Полицистична болест бубрега код мачака је много чешћа, посебно код Персијанаца, али од овога пате и пси генетска и наследна болест, коју карактерише формирање бубрежних циста. Понавља се код неких раса, као што је бул теријер. Стога се превенција ради избегавањем размножавања нових примерака, поред генетског проучавања штенаца.предиспониран за ублажавање симптома током живота. Нажалост, то је прогресивно стање које утиче на животни век животиње и захтева специфичну исхрану. Најчешћи симптоми су: апатија, бол, повраћање, анорексија, па чак и дрхтавица.

Псу са очном дермоидном цистом потребна је операција

Дермоидна циста утиче на псеће очи, које настају из очног капка и развијају се изнад рожњаче. Узрок тога је урођен, али не и наследан. Озбиљно је и може утицати на вид пса, али на срећу то је веома ретко стање. Први знаци могу се већ појавити код штенета, који има симптоме кератитиса и чирева. Дијагноза се поставља офталмолошким прегледима, а лечење је хируршко. Обично више погађа јазавчаре, немачке овчаре, далматинце и пинчере.

Медуларна арахноидна циста код паса утиче на покрете шапа

Ова циста погађа псе и људе (али није зооноза). Доспева до кичмене мождине и изазива неуролошке проблеме. У почетку су симптоми тихи, али како напредују, пас почиње да пати од главобоље, мучнине, грчева, деменције, проблема са моторичком координацијом и парализе. Порекло арахноидне цисте је урођено због лошег развоја менинга. Лечење је хируршко.

Ињекције за контролу рађања могу изазвати цисте на јајницима код женских паса

Цисте код женских пасајајници су веома чести код жена. Али они се такође понављају код женских паса, посебно оних некастрираних. Употреба контрацептива за ињекционе женке је главни фактор у појављивању ових циста, које могу бити или не морају бити хормонске. Они су течни и желатинасти, пречника најмање 0,2 цм (могу достићи 4,0 цм). Пас са цистама јајника пати од болова, мучнине, апатије и недостатка апетита. Повећање стомака је такође уобичајено. Лечење може бити хируршко, уз уклањање материце и јајника, или хормонско. Кастрација пса је најбољи вид превенције.

Синдром интердигиталне цисте је чешћи код паса који пате од гојазности паса

Интердигитална циста је квржица која се појављује између јастучића шапа и формирана је од црвенкасте масе, упаљене и наносећи много бола. Обично је то симптом других кожних болести, као што је атопијски дерматитис код паса. То изазива потешкоће у кретању и животиња може имати прекомерно лизање места. Утиче на расе као што су лабрадор и боксер, али сваки гојазни мужјак га може добити. Дијагноза интердигиталне цисте код паса је клиничка и стручњак може затражити биопсију. Антибиотици, антиинфламаторни, масти и аналгетици су део третмана, у којем пас мора да носи елизабетинску огрлицу да би избегао контакт. Дренажа и операција судруги облици терапије.