Псима није потребно ништа скупо или модерно за игру и забаву, а псећа кост је један од најбољих доказа за то. Само дођите са кости, и животиња може провести сате гризући је без бриге о било чему другом. Али, упркос забави коју нуди псећа кост, важно је размишљати и о последицама које игра може донети ако не водите неопходну пажњу.

Имајући то на уму, припремили смо инфографику објашњавајући све о различитим врстама костију - природне, димљене, најлонске и кожне -, као и предности и недостатке уметања комада у рутину вашег пса. Погледајте!

Уосталом, можете ли псу дати кост да жваће или не?

Једна од највећих недоумица учитеља је да сазнају да ли су копита и кости за псе безбедне или не. То је зато што, упркос томе што их наши крзнени пријатељи веома цене, ове „играчке“ могу да изазову неколико веома непријатних проблема по здравље ових животиња ако се неправилно користе. Али идемо по деловима, у реду?!

За почетак, нема разлога да демонизујемо кост. Пас воли да жваће и игра се са њим, а ако је васпитач пажљив, комад тешко да представља опасност за љубимца. Узгред, постоји неколико предности када се псу нуди кост, као што је потрошња енергије - на крају крајева, пас ће провести доста времена играјући се са њом - и смањењеод стреса и анксиозности. Осим тога, кости имају функцију сличну оној код псећег гризача, масирају десни и задовољавају потребу љубимца да уједе. Додатак такође помаже у хигијени зуба, уклањајући проблеме као што су стварање плака и каменца код паса.

С друге стране, заиста постоје неке недостатке употребе кости. Ако је материјал превише крут, може доћи до сломљеног псећег зуба. Ако је кост пса превише "крхка", лако ће се сломити и ризиковати да је животиња прогута, остављајући пса да се гуши или чак изазове гушење. Такође постоји опасност од гутања малих поломљених делова који би могли да пробуше пробавни систем кућног љубимца или да изазову зачепљење црева.

Врсте костију за псе: знајте које треба користити (а које избегавати!)

Природне псеће кости: најпрепоручљивије су говеђе или животињске кости свињске. Осим што пружају велику количину хрскавице, па чак и меса, ове кости су обично веће и нису у опасности да буду прогутане. Пилеће кости треба избегавати јер су веома крхке и мале.

Најлонска кост за псе: ово је веома успешна играчка и уклапа се у листу врста зубаца. Модел је произведен од материјала који нису токсични за псе, а могу бити чвршћи или мекши.млинови. Пошто је направљен од најлона, животиња га не би требало да конзумира, већ га користи само за забаву током игара.

Димљене псеће кости: су обично природне псеће кости, али могу бити праћене конзервансима, зачинима и вештачким аромама током пушења. Овај процес такође често на крају чини кост крхком и крхком. Све ово може штетити здрављу животиња, па га треба избегавати.

Кожна кост за псе: ово такође није једна од најбољих опција које можете понудити свом псу. Поред тога што пролазе кроз различите хемијске процесе, кожне кости су тешко пробављиве за тело и могу изазвати дијареју код пса, на пример.

Псу можете понудити кост, све док се то ради пажљиво

Ако мислите да псу дате кост за жвакање, будите опрезни. Већ смо видели да, иако изгледају као безопасна игра, мале кости носе неке опасности. Дакле, један од најбољих савета да не будете имали проблема је да се увек одлучите за делове који одговарају псима - а чак је добро разговарати са ветеринаром пре него што сами донесете ту одлуку. Чак и уз пуштање професионалца, још једна важна мера предострожности је надгледање игре за сваки случај.

Такође, увек избегавајте кости које су поломљене, ломљиве, претврде или сличносу кувани/печени. То значи да остатак ручка не може ићи директно вашем псу, у реду? Када се кост прокува или пече, постаје ломљива. Такође не заборавите да посматрате да ли у костима има токсичних супстанци за псе.

На крају, упозорење: не нудите кости штенадима, посебно ако је животиња у процесу промене зуба или још нема све трајне зубе. У том случају, најбоље је потражити зубе за зубе који су заиста прикладни за фазу животиње.