Брахикефални пси су заузели посебно место у срцима људи. Бразилска конфедерација цинофилије је 2018. године открила да су од 5 раса које Бразилци највише усвајају, 3 брахикефалне: француски булдог, ши цу и мопс. Ови пси су обично весели и разиграни, али имају и чувену спљоштену њушку и анатомске промене које предиспонирају разним болестима – углавном респираторним. Они који желе да усвоје брахикефаличног пса треба да разумеју физиолошке проблеме и последице које могу утицати на њих током живота.

Како су се појавили брахикефални пси?

Брахицефални пси настали су укрштањем паса са мањим носовима. Пре неколико година, узгајивачи су желели да узгајају пасмине паса са кратком њушком и пропорционалном вилицом са овим укрштањима. Доња вилица не би била погођена, али би се горња морала скратити. Тако су ови пси са мањом њушком одабрани на основу њиховог естетског стандарда. Ово је довело до многих раса које данас имају брахикефални синдром.

Брахикефални пси имају промене у анатомији које изазивају здравствене проблеме

Брахикефаличар потиче од грчког "брацхис", а "цепхалиц" значи кратка удаљеност од мозак.Синдром је тако назван јер је лобања псабрахикефални је краћи. Главна карактеристика ових паса је њихова спљоштена њушка. Носни отвори су смањени у величини, што доводи до стенозних (уских) ноздрва које отежавају улазак ваздуха. Уобичајено је да пси брахикефалних раса дахћу, јер дисање постаје напорније. Ове животиње такође имају хипоплазију трахеја. То значи да овај орган није у потпуности развијен и да има мало простора за пролаз. Због тога има потешкоћа у вођењу и филтрирању ваздуха који пролази кроз њега.

Још један проблем код брахикефалних животиња је истезање меког непца – које одговара задњем делу крова уста. Ова промена узрокује да непце вибрира током проласка ваздуха, изазивајући звукове налик хркању. Поред тога, скраћена и удубљена горња вилица даје мало простора за развој зуба. Стога, сви расту заједно и под различитим угловима, неправилно. Још једна промена су чувени гугли очи. Веома су изложени и суви, што олакшава појаву проблема са очима.

Пси дахтање, хркање и хипертермија су неке од последица у животу љубимца

Све анатомске промене доприносе скраћивању дисајних путева, доносећи последице по здравље и живот љубимца. Брахикефални пси имају велике потешкоће у дисању. Многиони то могу само устима, на брз и кратак начин. Такође много хрчу, због прекомерних вибрација издуженог меког непца у контакту са ваздухом. Током свог живота, пси са пискањем такође морају да се носе са кашљем, аерофагијом (када „гутају“ ваздух), повратним кијањем и гушењем. Поред тога, честе су очне болести, због мале производње суза које оставља око незаштићеним.

Проблеми са зубима су такође чести због неправилних зуба. Други проблем је хипертермија. Ово стање карактерише прекомерно повећање телесне температуре. Нормално, дисање помаже у хлађењу тела када ноздрве влаже ваздух и смањују телесну температуру. Међутим, брахикефални пси имају уске ноздрве, што отежава размену топлоте.

Брахицефалични пси захтевају посебну негу

Ови штенци заслужују много пажње. Ако желите да усвојите брахикефалног пса, знајте да ћете морати да посветите много пажње током живота животиње. Ветеринарске посете и прегледи морају бити стални. Поред тога, васпитач мора предузети мере предострожности како би олакшао компликован живот свог љубимца. Избегавајте да излазите са њим у веома вруће време, посебно лети. Такође, немојте дуго ходати, јер ће се штене брже уморити. ИВажно је да га одржавате хидрираним, па запамтите да увек оставите посуду са водом пуну.

Дахтаном псу у врућим данима треба снизити телесну температуру, па користите мокре крпе и прскајте шапе хладном водом. Још један савет је да се редовно бријете. Велика количина длаке може учинити ваше штене још топлијим. Брахицефални синдром изазива многе поремећаје, али који се могу заобићи овом бригом како би се кућном љубимцу понудио бољи квалитет живота.