Да ли знате шта је крипторхидна мачка или пас? Крипторхидизам код паса и мачића је репродуктивно стање које се дешава када се један или оба тестиса не спуштају онако како би требало. Резултат су анатомске и здравствене промене, као и промене у репродукцији. Крипторхизам код паса је чешћи од крипторхизма код мачака, иако се мало зна о обе врсте. Павс да Цаса разговарао је са ветеринарком Ракел Резенде, која је одговорила на сва питања о крипторхизму. Погледајте!

Шта је крипторхизам код паса и мачака?

Крипторхизам код паса или мачака је анатомска и репродуктивна промена. Стање се дешава када један или оба тестиса не успеју да се спусте у скротум. Убрзо након рођења, нормално је да васпитач не може да визуализује тестисе штенета. „Животиња се рађа са тестисима у абдомену и, током месеци, прелазе у скротум“, објашњава Ракел. Нормално, овај природни процес се дешава до шест месеци старости код паса, док се код мачака дешава од петог дана живота. После тог времена почињемо да примећујемо присуство тестиса.

Мачка или пас са крипторхидом, међутим, неће проћи кроз овај процес. Дакле, један или оба ваша тестиса остају "заглављени". Стога, Ракел објашњава да се крипторхизам код мачака или паса карактерише као одсуствоједног или два тестиса у скротуму. Ако се само један тестис мачке или пса не спусти, имамо једнострани крипторхизам. Ако се померање не догоди ни у једном тестису, пас или мачка имају билатерални крипторхизам.

Узрок крипторхизма код мачака и паса је генетски

Верује се да крипторхизам код паса и мачака има урођеног порекла. „Због наследне промене, померање се не дешава како треба“, објашњава специјалиста. Ген који се преноси са родитеља на дете одговоран је за изазивање крипторхизма. Мушки пас или мачка су ти који ће манифестовати стање, јер је тестис орган присутан само у њима. Међутим, чак и ако женке немају тестисе и, сходно томе, не болују од болести, оне могу да носе ген и пренесу га будућим генерацијама. Ракел такође истиче да се крипторхизам код мачака и крипторхизам код паса дешавају на исти начин. Код мачића, међутим, стање је ређе.

Крипторхизам: пси и мачке са овим стањем су предиспонирани за туморе тестиса

Крипторхизам код паса и мачака је опасан јер изазива неке промене у животињском телу и погодује настанку одређених болести. Ово стање у великој мери повећава шансе за развој тумора који се зове неоплазија тестиса у тестисима мачке или пса. Важно је напоменути да је крипторхидна мачка или пасбилатерална је увек стерилна. С друге стране, једнострано крипторхидна мачка или пас и даље могу да се размножавају, јер се производња сперме одржава (иако у мањим количинама).

Мачка и пас крипторхизам може манифестовати физичке и бихејвиоралне симптоме

Најјаснији знак крипторхизма је визуелно одсуство тестиса мачака и паса, пошто су они задржани. Међутим, пас са овом изменом може имати и друге физичке или бихевиоралне манифестације које помажу у идентификацији стања. „Постоји неколико симптома повезаних са крипторхизмом, као што су стерилитет, поремећаји понашања, повећана локална осетљивост, дерматопатије, неопластичне промене на тестисима, између осталог“, наводи специјалиста. Али вреди напоменути да се сви ови симптоми неће увек појавити. Дијагноза крипторхизма код мачака и паса обично се постиже визуелном проценом, анализом историје пацијента и ултразвуком ради боље визуелизације органа.

Лечење крипторхизма: пси и мачке са овим стањем морају бити стерилисани и подвргнути операцији

Веома је важно нагласити да се не препоручује узгој животиња са геном за крипторхизам. Пси и мачке са овом променом ће је на крају пренети на будуће генерације, пошто је болест наследна. Дакле, размножавањесамо ће омогућити да се више животиња роди са овим стањем. Идеално је извршити кастрацију паса и мачака са крипторхизмом. Поред кастрације, други третман за крипторхизам код паса и мачака је операција уклањања тестиса.

„Третман избора је билатерална орхиектомија (хируршко уклањање оба тестиса) како би се смањиле шансе за развој неоплазми тестиса и могућност генетског преношења проблема“, објашњава специјалиста. Ако се тестис мачке или пса задржи у поткожном ткиву близу пениса или у ингвиналној регији, операција је обично прилично једноставна. Ако су тестиси мачке или пса "заглављени" у трбушној дупљи, процедура може бити компликованија јер је место тешко доступно. У сваком случају, стерилизација и операција су веома препоручљиви.