Чињеница да пас разуме шта говоримо можда је необична, али да ли сте се икада запитали шта пролази кроз главу вашег љубимца? Да ли пас мисли? Наравно, процес није исти као код људи, али пси су у потпуности способни да асимилују команде и слике, поред тога што користе своја чула да боље разумеју свет око себе. Ово, само по себи, већ је показатељ да да: пси мисле. Питање које највише буди радозналост је како мозак кућних љубимаца функционише у пракси.

Ако желите да сазнате шта тачно пролази кроз главе ових животиња, Куће шапе су пронашле неке истраживања која покушавају да објасне како пси размишљају. Погледајте у наставку!

Како пси размишљају?

Пси не размишљају речима и симболима као људи. Међутим, псећа интелигенција се манифестује на друге начине. Није ни чудо што су пси у потпуности способни да науче команде за обуку и понекад се чини да разумеју шта говоримо. То се не дешава баш зато што пас мисли, већ зато што везује реч за радњу, предмет или карактер. Пример овога је када научите пса да пружи шапу: чим покренете команду, он је послуша.

Унутар псећег мозга ствари функционишу другачије. Као што показује студија објављена у часопису Анимал Цогнитион,пси имају тенденцију да „размишљају” узимајући у обзир чулна чула као што су мирис и фигура. Када замолимо пса да донесе одређену играчку, на пример, то ће „покренути“ олфакторна и визуелна чула да пронађу оно што је тражено. Ово је, на неки начин, повезано и са олфакторним памћењем ових животиња, као и са општим памћењем.

Шта пси мисле о својим власницима?

За оне које занима тема, неуронаучник Грегори Бернс је био још један стручњак који је кренуо да сазна шта пси мисле. На основу неколико студија и детаљне анализе мозга пса помоћу магнетне резонанце, открио је своја открића у књизи под насловом „Како је бити пас“.

Питање које је разјашњено у раду је познато питање: "Како да знам да ли ме мој пас воли?". Према ономе што Бернс описује, пси формирају веома јаку везу са својом породицом и заиста воле своје људе. Ово се не односи само на чињеницу да наставник даје храну, већ и на осећај наклоности који се повећава са заједничким животом.

Да би додатно поткрепио овај закључак, истраживач је користио функционалну магнетну резонанцу да анализира импулсе неурони паса у два различита тренутка: када дођу у контакт са мирисом учитеља, а затим и са другим мирисима. Резултат је показао да је Аједан од мириса који пас највише воли је мирис његовог власника!

Псећи мозак углавном користи мирис и вид да активира мисли

4 радозналости о псу мозак

1) Величина мозга пса је релативно већа од мозга мачака. Док мачке имају мозак тежак око 25 грама, мозак пса тежи око 64 грама.

2) У мозгу пса, анатомију чине церебрални кортекс, диенцефалон, средњи мозак, понс , мождина, мали мозак и жуљевито тело. Међутим, тачан облик мозга може варирати у зависности од расе – и рендгенски снимак мопса у поређењу са другим расама је добар пример за то.

3) Откривањем како функционише памћење пса , истраживање Универзитета Вандербилт (САД) показало је да пси имају приближно 530 милиона кортикалних неурона. Људи, с друге стране, имају 86 милијарди неурона.

4) Још на псећем памћењу, могуће је рећи да су пси способни да чувају одређена сећања. Животиње имају ову добро развијену страну, на неки начин, чак и ако је инфериорна у односу на људе.