Да ли знате шта је брахикефалични пас? Брахицефалија је синдром уобичајен за неке расе паса. Брахикефалне животиње имају разлике у својој анатомији које на крају негативно утичу на њихово здравље. Пошто често пате од респираторних проблема, потребна им је посебна нега током целог живота. Али упркос свим здравственим проблемима, брахикефалне расе су освојиле посебно место у срцима људи. Једна од најпопуларнијих раса на свету, Схих Тзу, је брахикефалична, као и многе друге као што су мопси и све врсте булдога. Да ли желите да знате које расе паса имају ову особину, који су здравствени проблеми уобичајени и коју негу треба да добију? Кућне шапе вам то објашњава!

Шта су брахикефални пси? Схватите како се брахикефалија појавила код паса

Брахицефаличне псе карактерише краћа лобања и њушка од паса других раса. Ова промена у анатомији пса настала је од укрштања паса са мањим носовима. Укрштања су промовисали одгајивачи који су једноставно из естетских разлога желели да добију врсте које имају ову истакнутију особину, поред пропорционалне вилице. Тиме су се појавиле брахикефалне расе паса, који због анатомских разлика пате од неких здравствених тегоба, углавномвезано за дисање.

Брахицефаличне расе: који пси имају синдром?

Многе од најпопуларнијих раса паса у Бразилу и у свету пате од брахикефалије. Обично су брахикефалне расе веома веселе, забавне и разигране. Препознавање пса са синдромом није тешко, јер имају веома уочљиве и сличне физичке карактеристике: избуљене очи, спљоштену њушку и заобљено лице. Ши цу је брахикефалан, као и Лхаса Апсо. Обојица имају толико слична лица да су често збуњени. Ова сличност је врло честа, јер имају исте анатомске карактеристике. Брахикефалне расе паса су:

• Ших цу
• Лхаса апсо
• малтешки
• булдог (француски, енглески, амерички)
• Мопс
• Пекинезер
• Кавалир Кинг Чарлс шпанијел
• Бордоска дога
• Боксер
• Бостонски теријер

Брахикефалични пас има респираторне и очне проблеме

Једна од главних карактеристика брахикефалног пса је спљоштена њушка. Ово узрокује да ваше ноздрве буду стеноичне, односно уже од нормалног. Са мање простора, пролаз ваздуха је отежан. Пас са синдромом има слабије развијен душник, што такође отежава пролаз ваздуха кроз њега. Ове разлике у анатомијиБрахицефални пси доводе до респираторних проблема. Зато је тако често видети псе брахикефалних раса са дахтаним дахом.

Још једно веома често стање је прекомерно хркање. Брахикефалне животиње имају издужено меко непце (задњи део усног крова), што узрокује да вибрира много више када ваздух пролази кроз њега. Ова вибрација доводи до честог хркања. Поред тога, широке очи су веома изложене, што олакшава појаву проблема са очима. Коначно, зуби животиња са овим стањем такође пате. Са скраћеном вилицом имају мање простора за развој и стога расту у неправилним облицима.

Брахикефалним псима је потребна нега у врућим данима

Све разлике у анатомији брахикефалног пса значе да су здравствени проблеми чести и утичу на свакодневни живот љубимца. Стога је псу са синдромом потребна посебна брига до краја живота. Редовни ветеринарски надзор је од суштинског значаја за одржавање вашег здравља у току. Друга брига је везана за шетње са псом. Псима, без обзира на расу, потребна је физичка активност и свакодневне шетње, а код брахицефаличара није другачије, али вежбе се морају радити умерено и малог интензитета, јер претеривање може да угрози њихово дисање. идеални сулагане шетње за кратко време, увек узимајући флашу воде како би љубимац био хидриран.

Такође, немојте шетати током најтоплијег дела дана. Брига о брахикефалним псима треба да се удвостручи током лета. Они већ имају потешкоћа у природној размени топлоте, а у врућим данима може се погоршати. Као резултат, може доћи до хипертермије, што је прекомерно повећање телесне температуре. Стога, ако имате брахикефаличног пса, увек навлажите његове шапе и понудите пуно воде у веома врућим данима.