Неке расе имају веома посебне карактеристике: Бигл, на пример, је класичан пример пса са великим ушима; док је чау чау свуда препознатљив због своје густе и густе длаке. Али да ли сте знали да ова идентификација није увек лака? Неколико родитеља кућних љубимаца се увек пита „како да сазнам расу мог пса?“, посебно када је животиња усвојена и нема података о њеним прецима.

Па како да знате да ли је пас раса? На које особине треба обратити пажњу када узимате штене? Расе се могу поделити по величинама, понашању и специфичнијим карактеристикама - као што је облик главе животиње - могу помоћи да се ово открије. Погледајте неколико савета и сазнајте како да знате расу пса!

Како да сазнате расу свог пса?

Ако сте купили штене из специјализоване одгајивачнице и оно има педигре , већ би требало да знате расу вашег пса. Међутим, када је животиња удомљена и нема познато порекло, врло је уобичајено да се власници питају: „Како да знам да ли је мој пас расан?“. У овим случајевима обично нема података о родитељима пса, тако да може бити чиста раса или настао укрштањем неколико раса.

Без обзира на ситуацију, постоје неке тактике које помажу у мисија како знати да ли је пас чистокрван. морате посматратифизичке карактеристике, као што су облик главе, њушке, уши и тип длаке пса.

1) Облик главе - Ако не знате како да сазнајте расу пса, врх је обратите пажњу на облик главе животиње. Постоје три врсте лобања паса: долихоцефаличне, мезоцефалне и брахикефалне. Долихоцефалични пси имају дужу и дужу главу, као што је случај са Бордер колијем. Мезоцефалци су пси чија је глава пропорционалнија телу, попут Бигла. Коначно, брахикефаличари имају кратку лобању и шири облик главе, као енглески булдог.

2) Њушка - Њушка пса је параметар за идентификацију расе. Равна њушка је, на пример, карактеристична за брахикефалне псе, као у случају булдога, ши цуа и боксера. Ако ваш пас нема равну њушку, обратите пажњу на величину и облик: да ли је дуга, као у случају хрта, или чак шира, као у случају питбула.

3 ) Уши - Посматрање ушију пса је још једна веома корисна тактика да покушате да откријете расу вашег пријатеља. Неки пси имају шиљате уши које живе нагоре, као што су сибирски хаски и немачки овчар. Постоје и пси са троугластим обликом уха, али они падају надоле, као лабрадор, златни ретривер и питбул. Коначно, још једна могућност су ти псиса великим и дугим ушима поред лица, као што су басет, кокер шпанијел и јазавчар.

4) Тип длаке - Један од начина да сазнате расу пса је посматрање длака животиње, јер постоје различите врсте: кратка, дуга, равна, таласаста, коврџава, тврда... изглед, као и дужина, су релевантне карактеристике. Код неких раса паса кратка длака је главна ствар, као што су пинч и вајмаранер. Дуга длака је повезана са расама као што су бернски и јоркширски.

Што се тиче изгледа, пси са глатком длаком могу бити Схих Тзу, Лхаса Апсо и други. Таласаста длака је уобичајена код америчког кокер шпанијела и златног ретривера; док пси са коврџавом длаком подсећају на пудлице и бишон фризе. Тврдодлаке животиње, популарно назване „жичанодлаке“, могу да подсећају на шнауцера, а постоје и пси са два слоја длаке који изгледају као чау-чау.

Величина и тежина животиње помажу у откривању расе пса

Поред ових карактеристика, висина и тежина пас се такође мора узети у обзир да би се сазнала раса пса. Постоје расе свих величина. Пинсцхер 0, на пример, достиже и до 15 цм. У међувремену, највећи пас на свету била је немачка дога која је достигла 1,19 метара висине. Погледајте чему служе просечна висина и тежинасвака величина:

• Минијатурни пас : висина испод 25 цм и тежина до 5 кг;
• Мали пас : висина од 28 до 35 цм и тежине од 5 до 15 кг;
• Средњи пас : висина од 36 до 49 цм и тежина од 15 до 25 кг;
• Пас велики : висина од 50 до 69 цм и тежина од 25 до 45 кг;
• Џиновски пас : висина изнад 70 цм и тежина изнад 45 кг;

Јоркшир, Схих Тзу, Мопс и јазавчар су неке супер познате расе малих паса. Пси средње величине су као бигл, кокер шпанијел и гранични коли. Нису мале, али нису ни велике. Обе величине су одличне опције за псе у апартманима!

Најпопуларније велике расе паса су лабрадор, акита и немачки овчар; док џиновски пси могу бити немачка дога, кане корсо и свети Бернард. Потребан им је мало већи простор да би живели удобније, али ништа не спречава великог пса да живи у стану (све док свакодневно троши енергију).

Сличне расе паса: како их разликовати?

Неке расе паса могу имати карактеристике толико сличне да збуњују оне који их не познају добро. У овим случајевима, посматрање детаља је још важније. Погледајте поређење између најсличнијих паса и научите како да сазнате расу пса:

• енглески булдог КсФранцуски булдог

Нормално је да се збуните када правите разлику између енглеског булдога и француског булдога, али верујте ми: постоје разлике између ових малих паса ! Иако су оба класификована као брахикефални пси и имају спљоштену њушку, величина је једна од главних разлика. Док енглески булдог пристаје као пас средње величине, већи је и мишићавији; француски булдог је мали, компактнији и мање робустан.

Псеће уши су још једна велика разлика: француски булдог има велике, усправне уши, док су енглески булдог мање и висеће. Коначно, облик главе такође може помоћи да се одвоје једна раса од друге, пошто енглески штенци имају ширу и равнију лобању; док је глава француског булдога пропорционалнија телу.

• Схих Тзу Кс Лхаса Апсо

Лхаса Апсо или Схих Тзу су пси који много личе! Чак и најближи поглед може пропустити разлике између раса. За почетак, и Схих Тзу и Лхаса су мали, крзнени пси. Величина, дакле, није критеријум који помаже да се разликују. Поред тога, они су такође брахикефални пси и стога имају скраћени нос. Али овде већ почиње прва разлика: Схих Тзу има ово подручје веома спљоштено, док је њушка Лхаса Апсо вишеистурени.

Поред тога, тип длаке је једна од главних карактеристика које помажу у дешифровању сваке расе. Обријани Схих Тзу, на пример, обично има благо таласасту косу финог изгледа. Лхаса Апсо је пас који обично има глатку длаку, густе и грубе текстуре. Ове разлике су обично наглашене када је пас негован.

• Акита Кс Схиба

Ко види Шиба Ину и Акита један поред другог често се збуне када је у питању сазнање ко је ко. На крају крајева, они су пси са веома сличним особинама и деле исто порекло: обојица су јапански пси. Али ако је, с једне стране, Акита велики и импозантан пас, с друге стране, Шиба Ину је мали до средње велик пас. Тип длаке такође варира: иако ове две расе имају крзно и поддлаку, Акита има обимнију и дужу длаку, док Шиба има густу длаку, али не достиже исти волумен.

Друге карактеристике које могу се приметити могу се уочити су облик лица и репа. Код Аките је глава шира са очима и њушком у средини, што даје утисак да су буцмасте, а реп је заобљен. У случају шибе, пас изгледа као мала лисица, пропорционалнији је и има мање истакнуте образе, док реп може имати два облика: заобљен и онај који изгледа каокоса.

• Цоллие Кс Схетланд Схепхерд

Ако сте наишли на ове две расе, вероватно сам се запитао: да ли је то шкотски овчар или шетландски овчар? Разлике су, међутим, прилично очигледне и почињу од величине животиње. Раса шкотских овчара се сматра средњем величином, док је шетландски овчар мали пас и лако се прилагођава мањим просторима, као добар пратилац у стану.

Оба пса имају добро пропорционалне карактеристике, али ако боље погледате, Коли има издуженије лице од шетландског овчара. Поред тога, длака расе шкотских овчара може варирати између кратке и дугачке; док шетландски овчар увек има бујну длаку која око себе формира гриву.

Како да знам да ли је мој пас чистокрван: шта дефинише џукеле?

Мут -лата - такође познат као пас мешанац (СРД) - није ништа друго до штене које је резултат укрштања различитих раса. Сваки од њих има различито генетско оптерећење, са јединственим и разноврсним карактеристикама. Могу бити велики, длакави пси мјешанци, као и мали пси мјешанци са краћом длаком. Не постоји „стандард“ који дефинише ове мале псе, али већину времена они имају неке заједничке особине.

Обично је мешанац средње величине, кратке длаке и светлијих тонова.неутралан. Мешанац карамела, на пример, једно је од најпознатијих лица међу Бразилцима; али постоји и неколико црних, сивих и беж паса. Али наравно: ништа не спречава животињу да има друге боје, типове длаке или величине.

Поред тога, подсећамо вас да су штенци кутија изненађења, па чак и са неким изванредним карактеристикама док још расту , могу стићи у одраслом добу са другом врстом длаке, па чак и личношћу. Стога је вредно сачекати да штене наврши најмање осам месеци да бисте покушали да идентификујете своју расу.