Хламидиоза мачака је болест која се лако може помешати са коњуктивитисом код мачака, чак и ако само у почетку. Пошто је зараза лако омогућена контактом заражене животиње са другим мачкама и људима (кламидиоза је зооноза и може се пренети и на човека), брига о превенцији хламидиозе је подједнако важна као и лечење. Да бисмо разјаснили неке недоумице и разговарали о болести овде, разговарали смо са др. Луциана Цапираззо, ветеринарски специјалиста за мачке у Вет Популар Ветеринари Хоспитал. У наставку погледајте шта нам је рекла.

Хламидиоза мачака: узрок и деловање у телу животиње

Као и друге заразне болести, кламидиозу изазива бактерија — у овом случају, Цхламидопхила фелис . „Ова бактерија изазива инфекцију ока која се лако може пренети са једне мачке на другу и стога је чешћа код животиња које живе у групама“, објашњава Лусијана. У почетку оставља мачку са црвеним оком, али симптоми се ту не заустављају. „Симптоми мачје хламидиозе укључују респираторну инфекцију, црвене и отечене очи, исцједак из очију и носа, кијање и кашаљ“, завршава професионалац. У озбиљнијим случајевима, мачка може имати и повреде као што су чиреви у пределу очне јабучице.

Шта учинити када идентификујете симптоме мачје хламидиозе у вашеммачка

Мачја хламидиоза је озбиљна болест која има специфичан третман, али се лако може помешати са другим здравственим стањима због својих уобичајених симптома. Поред коњунктивитиса, што је прва могућност да се сети туторима који нађу мачку са црвеним оком, може проћи и за мачји грип због привидне респираторне инфекције. Погрешан третман, у овом случају, може погоршати ситуацију вашег пријатеља, односно, заиста имате само једну ствар: „Идеално је да увек тражите ветеринара, избегавајући на тај начин домаће рецепте и давање лекова сами. “, саветује Лусијана.

Током консултација, нормално је да стручњак прегледа вашу мачку како би елиминисао друге могућности болести са истим скупом симптома. Информације о броју мачака које живе са вашим пријатељем су такође веома важне и могу бити одлучујуће у дефинисању стања. Да би поставио дијагнозу, ветеринар ће обавити клинички преглед, а може тражити и неке лабораторијске претраге за потврду“, објашњава професионалац. У многим случајевима, хламидиоза се потврђује само анализом секрета заражене животиње.

Како функционише лечење кламидиозе мачака

Након што је потврђено Дијагноза, долази време за лечење мачје хламидиозе: „Само лечењеТо се мора урадити на рецепт ветеринара. Може да рачуна на антибиотике за спречавање размножавања бактерија и на офталмолошке масти. Поред лекова, важно је да власник очисти животињу, очи јој чисту газу навлажену водом или серумом“, објашњава Лусијана. Лечење антибиотицима се мора спроводити током целог периода који вам је одредио ветеринар, чак и ако се чини да се ваша мачка побољшава, јер се само тако може заиста борити против бактерија. Не заборавите: док животиња узима лек, мораће да буде изолована да би се обезбедила ефикасност лечења.

Различити облици преноса мачје хламидиозе

Као што је већ поменуто, мачја кламидиоза се преноси само директним контактом здраве животиње и излучевина заражене, али то није једини облик контаминације: „Тродне мачке могу пренети болест на своје мачиће током и након порођаја“, каже ветеринар. Дакле, када усвајате маче, покушајте да сазнате о здравственој историји његове мајке. Ако то није могуће, пријавите то ветеринару како би био прегледан и лечен ако је заражен.

Мачја хламидиоза се може спречити: останите са нама

Иако се може наћи у многим срединама, бактерије одговорне за хламидију се размножавају само у телудомаћин. Стога је добар начин да се избегне контаминација ограничити контакт ваше мачке на позната окружења, са другим животињама које имају исту бригу. Поред тога, одржавање средине у којој живе многе мачке увек чисто и дезинфицирано натријум хипохлоритом такође помаже у убијању бактерија.

Једна од вакцина за мачке такође игра улогу у превенцији хламидиозе: ово је случај мачје четвороструке вакцине, која има антиген за болест. То је једна од обавезних вакцина за мачиће и такође штити од панлеукопеније (познате и као "мачја куга"), ринотрахеитиса и калицивируса. В4 има прву дозу која се примењује након 42 дана живота мачке и више доза које се морају примењивати у интервалима од 21 дан.