Да ли сте икада чули за каудектомију? Компликовано име није ништа друго до поступак урађен за сечење репа псима. Из естетских разлога постало је уобичајено да се псима неких раса сече реп (као и уши, поступак познат као конхектомија). Данас је ампутација репа забрањена активност у Бразилу, која се сматра еколошким злочином предвиђеним законом. То је зато што талектомија није тако једноставна као што се чини: операција може изазвати озбиљне компликације за животињу, физичке и бихејвиоралне. Ипак, многи људи сумњају у то. Има ли још неких разлога, осим естетике, да се псу сече реп? Какав је утицај на здравље пса? Да ли животиња губи било какву "вештину" након сечења? Да бисте једном заувек ставили тачку на ова питања, Патас да Цаса вам говори све што треба да знате о каудектомији. Погледајте!

Одакле псу сечење репа као „добра“ идеја?

Давно, неким расама су почеле да се секу репови и уши и то се наставља до данас понегде у свету. У то време се веровало да ће тај поступак учинити животињу окретнијом или ограничити ризик од повреда током лова. Очигледно, ово није тачно, али је друштву требало времена да схвати колико је поступак више о окрутности него било ком другомдруга ствар. Чак и тако, неке расе и даље носе стигму да им треба одрезати реп или уши како би се уклопиле у одређени „стандард“.

Данас је главни разлог тражења репног дела код паса естетика.. Поред тога, неки људи такође верују да ово може донети више благостања животињи. Напротив, талектомија доноси здравствене ризике и нелагодност за вашег пса – поврх свега, животиња губи један од својих најмоћнијих алата за говор тела.

Које расе се обично подвргавају таилектомији?

Неке расе су познатије по томе што се традиционално подвргавају талектомији. Пси који се често користе као пси чувари, као што су боксер, немачка дога, питбул, доберман и ротвајлер, често имају скупљене репове да дају импозантнију слику и да не ометају пажњу када су у положају чувара. Друге расе које се сматрају за друштво, као што су пудлица, кокер шпанијел и шнауцер, такође су подвргнуте процедури за чисту естетику.

Талектомија је дозвољено и индиковано само из здравствених разлога, као што је лечење тумора или због неке озбиљне повреде у региону. У свим случајевима, поступак се ради само када не постоје друге алтернативе за очување добробити животиње - и то треба да обави ветеринар.

Ампутацијато није једноставан рез: каудектомија утиче на низ структура, као што су крвни судови, нерви, ткива и кожа. Штавише, реп паса је наставак кичме и сечење може озбиљно да угрози кретање животиње - поред тога што угрожава развој када се ради код штенаца. Такозвани каудални пршљенови су такође неопходни за природну равнотежу паса.

Обично се поступак изводи у првим данима живота пса. У свим случајевима, хируршка интервенција изазива много болова, крварења и нелагодности у постоперативном периоду. Као и код било које хируршке процедуре, каудектомија може донети озбиљне ризике вашем љубимцу током периода зарастања, као што су отворене ране и генерализоване инфекције.

Псећи реп је један од главних начина да животиње комуницирају са светом

Свако ко има пса код куће зна да користи реп за комуникацију у разним ситуацијама: радост, страх , послушност, туга, између осталог. Реп је један од најважнијих псећих језичких алата, како код људи, тако и код других животиња. Одсецање репа псу значи окончање његове способности.

Шта закон каже о сечењу репа псу?

Када се то дешава само из естетских разлога, забрањено је радити каудектомију на псима – то је прописано Законом бр. 9605 из 1998. . Овај закон се окренуоеколошки злочин свака ампутација животиња која се дешава искључиво због естетских преференција. Другим речима, ова врста поступка се сматра злостављањем животиња.

Каудектомија, конхектомија, сечење уха, такође су предвиђене законима. Савезно веће за ветеринарство је 2008. године такође забранило ову врсту поступка. Сечење ушију и репа пса сада је дозвољено само у случајевима неопходним за здравље животиње, када постоји тумор или у случају несреће.