Са снажним антиинфламаторним ефектом, кортикоид за псе је лек који обично изазива многа питања код родитеља кућних љубимаца. Иако је индикован за лечење неких здравствених проблема, као што су алергије код паса и дерматитис, ветеринарски кортикостероиди могу представљати опасност за псе, посебно ако се користе континуирано и без стручног надзора. Због тога је неопходно обратити пажњу на ефекте кортикоида на пса како би се осигурало да се ништа лоше не догоди. Да бисмо боље разумели за шта се користе кортикостероиди код паса, у којим случајевима је лек индикован и које су контраиндикације, разговарали смо са ветеринаром Лукасом Загатом из Сао Паула. Погледајте шта је објаснио!

Како функционише кортикоид за псе?

Кортикоид за псе је, у ствари, хормон који производи сам псећи организам и који се обично ослобађа у одређеним ситуацијама . Како Лукас објашњава, кортикоид се производи из молекула холестерола у кортексу (најудаљенији регион) надбубрежних жлезда. „Његова производња и лучење се регулишу путем механизма повратне спреге, то јест, када дође до прекомерног ослобађања кортикоида од стране надбубрежне жлезде, излучена супстанца сама делује на различите тачке мозга, узрокујући да смањи своје лучење. Ово ослобађање се, пак, регулише разним стимулансима, као нпрбол, стрес, температура, физичке вежбе, између осталог.

А како кортикоид уопште делује на псе? Ветеринар одговара: „Кортикостероиди за псе изазивају неколико ефеката, укључујући снажан антиинфламаторни ефекат, много пута бољи од других нестероидних антиинфламаторних лекова.“

У којим случајевима је кортикостероидни лек за псе прикладан?

Према речима специјалисте, кортикоид за псе се користи као нестероидни антиинфламатор, будући да је „моћнији" синтетички хормон. Међу најчешћим клиничким индикацијама за употребу кортикоида, Лукас истиче: “ Дерматологија, офталмологија, мишићно-коштани поремећаји, разне упале, различити метаболички проблеми, репродуктивни поремећаји, случајеви преосетљивости и алергијских стања, онколошки третмани као што су имуносупресиви код аутоимуних болести.”

Ипак, неопходно је тражити смернице од стране аутоимуних болести. Пре него што почнете да користите кортикостероид, пси никада не би требало да се само-лече – баш као и било који други лек, као што су антибиотици за псе – и увек их треба пажљиво пратити од стране стручњака на терену. Постоје и различите врсте лекова, као што су кортикостероидна маст за псе, пилуле, креме или течности за ињекције.

Такође је вредно запамтити да постоји разлика између људских кортикостероида и ветеринарских кортикостероида. „Разлика јеваше дозе. Поред тога, они су класификовани према трајању деловања у телу и њиховој снази, формирајући три главне групе: кратког дејства, средњег дејства и дугог дејства“, објашњава Лукас. Да би се знала тачна доза кортикостероида за псе, неопходна је процена ветеринара.

Какви су ефекти кортикостероида на псе?

Важно је напоменути да се ефекат кортикостероида за псе обично јавља када се лек користи на неодговарајући начин, без одговарајућег стручног упутства. У том смислу се могу уочити неке промене у понашању, као што су узнемиреност, нестрпљење и претерано лајање. С друге стране, ветеринар упозорава и да се дејство кортикостероида на псе сматра неспецифичним, јер делују на цело тело, а не само на место упале.

Чак и тако, могуће је приметити неке манифестације, према Лукасу: „Неки од нежељених ефеката кортикостероида за псе могу укључивати нежељену имуносупресију, јатрогени хиперадренокортицизам, промене јетре, чир на желуцу, хипергликемију, катаракту, међу други. У продуженим терапијама, често праћење, уз физички преглед и комплементарне прегледе, важан је начин процене ефеката кортикостероида на пса”.

Нега уз употребу кортикостероида за псе

ТхеВетеринари играју важну улогу у бризи о здрављу животиња. Због тога је важно поштовати све смернице које су дали, као што су доза кортикоида за псе и трајање лечења. У неким сценаријима, ова брига би требала бити још већа, јер континуирана употреба кортикостероида за псе може бити проблематична. „Потребан је опрез у случајевима затајења бубрега, дијабетес мелитуса, псеће трудноће, хроничних бактеријских или вирусних инфекција, системских или дубоких микоза, очних процеса са захваћеношћу рожњаче или хроничних вирусних инфекција“, наглашава он.