Размене немачког овчара и белгијског овчара су толико сличне да је уобичајено да људи мешају ове две расе паса. Иако деле неке сличности, по много чему се разликују. Можете чак направити листу разлика између два пса, али главна ствар да бисте могли разликовати једног од другог је посматрати детаље тела сваког од њих. И физичке карактеристике и аспекти понашања ових животиња су прилично посебни. У наставку откривамо главне разлике између белгијског и немачког овчара.

Белгијски овчар и немачки овчар: величина је једна од главних разлика између раса

Највећа разлика између немачког овчара и белгијског овчара је величине две расе паса. Иако се оба сматрају великим псима, немачки овчар је нешто већи од белгијске расе, како по висини, тако и по тежини. Али разлика између величине белгијског и немачког овчара није тако претерана, али већ чини разлику у изгледу. Немачки овчар је обично око 10% већи од белгијског. Поред тога, има и друге карактеристике које помажу у разликовању два пса, као што је капут. Црни немачки овчар обично има дужу длаку, са више подлаке од белгијског овчара. Друга разлика је у томе што белгијска раса паса обично има мишићавији изглед од пасанемачки, баш зато што је мањи. Посматрање ових карактеристика је одличан начин да се раса белгијског овчара разликује од свих врста немачких овчара.

Типови немачког и белгијског овчара: Боја длаке такође разликује ове две расе

Фарбање длаке пса је још једна ствар која може разликовати ове две расе. За разлику од белгијског, нема толико варијација боја и врста немачког овчара. Немачки овчар са црном длаком је добро познат по томе што је умотан у неку врсту тамне длаке која покрива цео део леђа, али има мрље браон, златне и црвене боје разбацане по лицу и грудима. Као што је горе наведено, тип длаке је густ, дугачак и двоструко премазан. Али ово није једини изглед расе немачког овчара, могу се јавити и ређи типови као што су такозвани примерци белог и панда. Ове верзије се јављају ређе од типова немачких овчара са црним плаштем. Бели примерак је најконтроверзнији, јер немачки овчар са овом врстом длаке није признат од стране међународних цинофилских тела. Немачка панда, с друге стране, има карактеристике сличне онима медведа, са преовлађујућом белом бојом и тамним мрљама у близини очију, ушију и леђа.

Белгијски овчар, с друге стране, има различите варијације, а најпопуларније верзије расе су Гроенендаел и Схепхерд Малиноис. У случајуГроенендаел, није га тешко разликовати од немачког овчара, јер овај мали пас има потпуно црну длаку, без присуства мрља. Белгијски овчар Малиноис је, с друге стране, верзија коју се обично меша са немачким овчаром црне длаке, јер има лице са црним мрљама, док остатак тела има жуту или златну боју - али, за разлику од немачког овчара, он нема чувени тамни огртач око леђа. Тип капута је краћи, али и двослојан.

Друге верзије белгијског зову се Лаекеноис и Тервуерен. Белгијски овчар Лаекеноис је најстарија сорта ове расе и она се највише разликује од осталих. Крзно им је грубо, коврџаво и смеђе боје. Белгијски овчар Тервуерен потиче из истоименог белгијског града. Длака овог штенета је браон боје са тамним деловима. Тервуерен чак изгледа као верзија белгијског овчара са "црним огртачем", али га не би требало тако звати.

Белгијски овчар к Немачки овчар: каква је личност ове две расе?

Величина дефинитивно није битна и не значи увек да је пас енергичнији. Суживот са белгијским овчаром обично је врло миран. Штене расе је послушно и учиниће све да угоди својој породици и заштити је од сваке опасности. за токоегзистенција је добра за обе стране, све што васпитач треба да уради је да се посвети рутини физичког вежбања штенета, увек подстичући његове когнитивне вештине.

Немачки овчар већ има изузетно верну личност, која је једна од највећих карактеристике расе. Поред тога, пас је интелигентан, активан, заштитнички настројен, привржен, храбар и радознао. Али као и сваки крзнени, немачки овчар може бити послушан или заштитничкији, све ће зависити од креације коју ће добити у првој години живота. Овај мали пас има одбрамбену личност која чини обуку и социјализацију неопходним праксама за побољшање суживота.

Немачки и белгијски овчар се користе као радни пси и раде у полицији, па чак и у спасилачким службама

Сличност Порекло немачког овчара са белгијским овчаром је да су обе расе узгајане да буду радни пси за чување оваца и других животиња. Ових дана обе су сјајне животиње за пратњу, али немачки овчар се и даље истиче као радни пас. Ово је једна од најчешће коришћених раса за полицијске послове, и није ни чудо: интелигенција немачког овчара чини овог пса једним од најбољих кандидата за обуку. Он све учи веома брзо и пошто има веома оштро чуло мириса, ово је пас који лако може да нањуши трагове, такође помаже успасавање жртава или хватање недозвољених материјала. Белгијски овчар се такође нашироко користи као њушкало, а његова атлетска грађа чак помаже да се мобилишу осумњичени за злочине. Права обука повезана са ловачким инстинктом ове две расе такође их чини одличним псима чуварима, али социјализацију не треба изоставити и требало би да се деси у првим месецима живота.

Немачки овчар: Белгијски овчар обично има више енергије

Иако белгијски овчар има нешто већи ниво енергије од немачког овчара, неопходно је шетати пса свакодневно, без обзира на расу. Истраживање радозналије и њушкајуће стране такође је назначено да стимулише и троши енергију ових штенаца. Зато уложите у игре које ће ојачати везе са породицом и истовремено подстаћи когнитивне способности ових животиња, подстичући их да своју високу интелигенцију уложе у игру.

Упоредни рендгенски снимак немачког овчара са белгијским

• Величина : обе расе се сматрају великим псима;
• Просечна висина : 60 цм за белгијског и 65 цм за немачког овчара;
• Просечна тежина : 27 кг за белгијског и 40 кг за немачког;
• Очекивани животни век : 12 година за белгијског овчара и 14 година за немачког овчара;
• Цена : белгијски кошта до 6.000 Р$, док је немачки овчар у Р$ опсег $5.000.